Странка је у оквиру ДЕПОС-а учествовала на републичким парламентарним изборима у децембру 1992. и освојила 18 посланичких места. После повлачења нестраначких посланика ДЕПОС-а из републичке скупштине, број посланика ДСС попео се на 20. На савезним изборима странка није учествовала. Одборници ДСС формирали су, у заједници са другим опозиционим партијама, одборничку већину у више општина. Исти узрок који је изазвао кризу у Демократској странци – различит однос према власти и националном проблему – проузроковао је кризу и у ДЕПОС-у, и ДСС се из ове коалиције повукла средином 1993. године.
На парламентарне изборе у Србији у зиму 1993. странка је изашла самостално и освојила седам посланичких места. Приликом гласања за представнике Републике Србије у Већу република Савезне скупштине, због гласачке машине режима и тек декларативно опозиционих странака, једино посланици ДСС нису добили довољан број гласова, тако да странка није имала своје посланике у Савезној скупштини.
На парламентарне изборе за Савезну скупштину 1996. странка је изашла у техничкој коалицији „Заједно“ и освојила четири мандата.
Републичке изборе 1997. Демократска странка Србије је бојкотовала због изузетно погоршаних изборних услова.
На председничким, савезним и локалним изборима 24. септембра 2000. странка је наступила у оквиру Демократске опозиције Србије (ДОС). На овим изборима Војислав Коштуница изабран је за председника СР Југославије, а ДСС је освојила десет мандата у Савезној скупштини. У пет општина у Србији чланови наше странке изабрани су за председнике скупштина општина, а у свим општинама где је ДОС освојио већину чланови ДСС учествују у локалним органима власти.
На изборе за Народну скупштину Србије у децембру 2000. странка је такође изашла у оквиру коалиције ДОС и припало јој је 45 мандата. Све до августа 2001. ДСС је имала представнике у Влади Републике Србије. Но пошто је њихов утицај на политику владе био онемогућен превлашћу других чинилаца, странка је објавила да иступа из кабинета са чијом се политиком умногоме не слаже, и са којим не жели да дели одговорност за сумњиве радње. Кикиндски огранак је након ових избора по први пут добио посланика у Народној скупштини Републике Србије, као и у Скупштини АП Војводине. У Народној, а за тим и у Скупштини СРЈ, касније СЦГ, посланик је био Душан Будишин, а у покрајинској Драгомир Пудар.
На изборима за Народну скупштину Републике Србије у децембру 2003. године, Демократска странка Србије освојила је 53 посланичка мандата. Влада Републике Србије у којој је председник наше странке изабран за председника, а наша странка чини окосницу те Владе, изабрана је почетком марта 2004. године.
Након проглашења Устава 8. новембра 2006. године, одржани су избори 21 јануара 2007. године на којима је Демократска странка Србије освојила 33 мандата.
После једнострaног проглашења независности Косова 17. фебруара 2008. године и међународног признања од појединих чланица Европске уније, Влада Србије је запала у дубоку кризу. Демократска странка Србије сматрала је да не може бити наставка преговора са ЕУ све док она јасно не саопшти да подржава територијални интегритет Србије. Исте године Коштуница је затражио расписивање ванредних скупштинских избора који су одржани 11. маја, на њима је Демократска странка Србије освојила 20 посланичких места и прешла у опозицију.
